Nakon što je izgubio suprugu, umirovljenik Petar uz Lunu nije sam

Umirovljenik Petar (75) svaki dan šeće istom rutom sa svojom kujicom Lunom koja mu uljepšava život od kad je njegova supruga preminula. Puno mu to pomaže jer s njom može i pričati. Dok šeću, povremeno se nađe netko s kime će malo porazgovarati.

Umirovljenik Petar (75) uživa u svakodnevnim šetnjama sa svojom kujicom Lunom. Otkako je izgubio suprugu, život uz kućnog ljubimca ipak mu je mnogo lakši. Puno mu pomaže što sa svojom mezimicom može i popričati, a u šetnjama povremeno sretne i nekoga za razgovor.

“Vrijeme provodim kod kuće ili u šetnji s Lunom. Blagdane smo proveli tako što smo živi i što živimo. Ne mogu se baviti ničime, nisam pri zdravlju kako treba i morao sam to prihvatiti. Nema se što ni raditi, jedino popričat’ s nekim malo kad ovako šećemo ona i ja vani. Supruga mi je preminula i ostao sam bez nje, ali nisam sam. Imam Lunu s kojom mogu pričati, šetati i ona sve razumije. Jako je pitoma i svima se mazi” – priča nam 75- godišnji Petar.

Unatoč maloj mirovini i narušenom zdravlju, smatra se sretnim.

“Prije mirovine sam živio bolje, radio sam i bilo je lakše. U mirovini bolje žive oni imućniji, a mi sretni nemamo baš puno novaca. Pola mirovine podijeliš na lijekove i tako to ide” –  zaključio je uz smiješak Petar.